Алмашки крај, најстарији сачувани део Новог Сада, је утврђен за просторно културно- историјску целину на седници Владе Републике Србије одржаној 27. јуна 2019. године. Одлука је донета на основу члана 47.став 1. Закона о културним добрима („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11-др. закони и 99/11-др. закон) и члана 43.став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”,бр.55/05,71/05-исправка, 101/07,65/08, 16/11,68/12-УС, 72/12,7/14- УС, 44/14 30/18-др.закон). Предлог Одлуке за утврђивање Алмашког краја за културно добро је урадио Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Према мађарском историчару Мелхиору Ердујхељију становници коморског села Алмаш долазе у Петроварадински шанац периоду од 1716 до 1718. За кратко време граде куће и уличне потесе, који су оцртани на плану из 1745. године а, какви су и до данас углавном очувани. У свом сплету и повезивању носе карактер и типичност средњевековних растера, а такође указују на искуствено коришћење ритског терена.
У Алмашком крају, на Подбари раније су појединачно утврђена два непокретна културна добра: Алмашка црква или Црква Света Три Јерарха (Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика кутуре НРС бр. 1280/48 од 6. августа 1948. године; Сл. гласник РС бр.16/90) споменик културе од изузетног значаја и зграда Матице српске (Решење Покрајинског завода за заштиту споменика кутуре бр. 01-130/2-73 од 12. фебруара 1973. године; Сл. гласник РС бр.16/90) споменик културе од великог значаја.
Просторно културно-историјска целина има нематеријалне, културно-историјске,урбанистичке,архитектонске,археолошке,привредно- индустријске,верске и социолошке вредости.
