Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković,  u prisustvu Dalibora Rožića, člana Gradskog veća za kulturu i mr Siniše Jokića, direktora Zavoda, obišla je Petrovaradinsku tvrđavu sa podgrađem. Na kapitalnom  projektu  obnove ovog  kulturnog dobra od velikog značaja  radi se od 2016. godine,  i  do sada  je uloženo 500 miliona dinara, rekao je Jokić i izrazio zahvalnost svim učesnicima u projektu jer su rezultati više nego vidljivi. „Obnovljeno je skoro celo podgrađe Petrovaradinske tvrđave, svi ciljni objekti i nastavićemo da obnavljamo i ostale prostorne celine tvrđave, kao i druge delove grada jer je to naše kulturno nasleđe“, izjavio je direktor Zavoda.

Za nastavak projekta  Ministarstvo kulture i informisanja je  u budžetu za 2021. godinu izdvojilo 300 miliona dinara, istakla je ministarka. Sredstva će biti uložena  u obnovu  više objekata kao što su  Duga kasarna, Bastion sv. Leopolda, Jednostavna kasarna i pet tvrđavskih kapija.

„Ubeđena sam da će i ova sredstva biti utrošena na pravi način i da će Novi Sad dobiti novi deo o kojem godinama maštamo svi mi koji smo iz ovog grada, ali i da će postati deo grada koji će privući, kako novosađane tako i turiste iz celog sveta kada prođe ova pošast koja nas je zadesila sa virusom Kovid 19“, rekla je ministarka Gojković.

Ona je dodala da je spoj kulture i turizma nerazdvojiv i da u Novom Sadu ima mnogo toga da se vidi kada je kultura u pitanju, kao i da tu postoji pravi spoj prošlosti, odnosno kulturnog nasleđa, sa sadašnjošću i budućnošću.

S obzirom da je projakat Evropska prestonica kulture od nacionalnog značaja, Ministarstvo će obratiti posebnu pažnju i unaprediti saradnju sa Gradom Novim Sadom i Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ kako bi 2022. godine opravdali ovu titulu, podvukla je Gojković.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić je naglasio da im je želja da na najbolji mogući način očuvaju ovo kulturno, istorijsko, graditeljsko i arhitektonsko nasleđe kako bi u narednom periodu postalo kulturno turistički centar oživljen preko kulture i umetnosti.

Prilikom   susreta razmatrana je mogućnost za dalja ulaganja u objekte u sklopu ove prostorno kulturno-istorijske celine  poput  Špilerove kuće,  vojnih  i sakralnnih  objekta.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada  obnovio je nadgrobni spomenik  novosadkog akademskog slikara Koste Jorgovića (1883-1918),  na Uspenskom groblju u Novom Sadu. Uspensko groblje je  sastavni  deo PKIC od velikog značaja „Groblja van upotrebe“   (Rešenje  Gradskog zavoda za obnovu graditeljskog nasleđa i zaštitu spomenika kulture br.01-297/2-84 od 08.decembra 1984. Odluka o utvrđivanju za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja „Sl. list Autonomne pokrajine Vojvodine“ br. 25/91).

Grobno mesto sa nadgrobnim spomenikom Kosti Jorgoviću zaštićeno je kao „24 nadgrobna spomenika sa grobnim mestima istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika na Uspenskom groblju u Novom Sadu“, Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, br. 114/68, od 10. aprila 1968.

Postupak obnove  spomenika  podrazumevao je sledeće :

• Uklanjanje postojećeg opsega koji je bio znatno oštećen, i izrada novog , identičnih dimenzija i materijala kao i postojeći.
• Čišćenje kamena koji je postolje spomenika i njegova zaštita od biljnih i drugih mikroorganizama sredstvima koja neće ugroziti kamen.
• S obzirom da su delovi spomenika bili napukli i odvojeni, svaki pojedinačni deo je očišćen i vraćen, a zatim učvršćen ankerisanjem kako ne bi došlo do ponovnog odvajanja.
• Tekst na spomeniku je osvežen, odnosno slova su dublje uklesana i obojena bojom kojom su bila obojena prilikom postavljanja, kao i druga klesana dekoracija (venac i druga rezbarija)
• Fotografija je očišćena i zaštićena od daljeg propadanja.
• Spomenik, odnosno kamen je zaštićen tako što je premazan sredstvima koja sprečavaju dalje propadanje, i prodiranje kiše, vlage i ostalih spoljašnjih faktora koji bi mogli prouzrokovati degradaciju kamena.

Obnovljen spomenik

U narednim danima, Umetnička radionica Stanišić sa Čeneja izvršiće izmenu imena upisanog na Spomenniku žrtvama racije u Novom Sadu. Pogrešno upisano Sava Jovičić biće ispravljeno u Sava Jovičin. Konzervatorski nadzor vršiće konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada počinje sa radovima na obnovi spomenika Feliksa Perčetića na Katoličkom groblju,  u Novom Sadu (sastavni deo prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja   Groblja van upotrebe ).  Nadzor nad radovima vrše konzervatori iz Zavoda.

Feliks Perčetić je bio ugledni političar u Ugarskoj, rođen 1839. u bogatoj, plemićkoj porodici Perčetić. Novosadski župan postaje 1882. godine. Dao je značajan doprinos obnovi Novog Sada, nakon razaranja 1848. godine. Učestvovao je u obnovi Trga mladenica, koji je u bombardovanju bio potpuno razoren. Na ovom Trgu podiže svoju rezidencijalnu palatu, u stilu klasicizma. Na palati se nalazi grb plemenite porodice kojoj je pripadao. Ovaj objekat  danas je poznat   kao Matičarsko zdanje i za spomenik kulture je utvrđen 1997. godine.  Feliks Perčetić je preminuo  u Novom  Sadu, 1889. godine.

Spomenik pre obnove

Spomenik nakon izvedenih radova na obnovi

Srećan Božić i Novu 2020. godinu želi Vam

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada organizovao je konferenciju za novinare povodom pothranjivanja posmrtnih ostataka jermenske porodice Čenazi i novosadskih Jermena, sahranjenih na prostoru nekadašnje porte jermenske crke u Novom Sadu, u novosagrađenu grobnicu- kosturnicu porodice Čenazi. Molitveni čin blagoslova grobnice služili su župnik Robert Erhart i velečasni Daniel Katačić.

Obred pothranjivanja posmrtnih ostataka obavljen je 25.09. 2019.godine u 11 časova na Bulevaru Mihajla Pupina 4, ispred  Banke Intese.

O značaju jermenske zajednice za istoriju Novog Sada i o realizaciji projekta izgradnje kosturnice i sanacije nadgrobnog spomenika porodice Čenazi govorili su mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i Dušan Miladinović, direktor JP Urbanizam.

Zahvaljujemo se svim predstavnicima medija koji su se odazvali našem pozivu.

U sklopu redovnih godišnjih aktivanosti, Zavod  za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada obnovio je zaštićeni nadgrobni spomenik Jovana Hranilovića (kulturno dobro,utvrđeno 1968. godine) na Grko-katoličkom groblju u Novom Sadu i sanirao oštećenja na nadgrobnim spomenicima Vasi Stajiću i dr Milanu Petroviću na Uspenskom groblju (24 nadgrobna spomenika sa grobnim mestima istaknutih, kulturnih i javnih radnika- kulturno dobro, utvrđeno 1968. godine). Na spomeniku Vasi Stajiću su  postavljena nova slova i brojevi, umesto nestalih, a na spomeniku dr Milanu Petroviću postavljena je nova natpisna ploča umesto ukradene. Radovi su pored sanacije obuhvatili detaljno čišćenje spomenika i uređenje.

Radove je izveo „Granit-Liješće“ DOO iz Sremske Mitrovice (Javna nabavka- Sanacija nadgrobnog spomenika Vase Stajića i dr Milana Petrovića na Uspenskom groblju i Jovana Hranilovića na Grkokatoličkom groblju u Novom Sadu – r.b. JN MV 1.3.4/2019) po uslovima i pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

J. Hranilović – pre

J. Hranilović – posle

Vasa Stajić – pre

Vasa Stajić – posle

dr Milan Petrović – pre

dr Milan Petrović – posle

Povodom neosnovanih, nedovoljno stručnih i nekorektnih informacija koje se pojavljuju u određenim medijima, a tiču se radova na čišćenju, konsolidaciji, sanaciji i zaštiti kamenih fasada zgrade Pokrajinske vlade  (Banovine), Zavod za zaštitu spomenika Novog Sada iznosi sledeće saopštenje:

Menadžment Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je stručno i predano pristupio radu na ovom projektu, potpuno svestan odgovornosti i složenosti zadatka. Pored  niza sastanaka sa predstavnicima Vlade Vojvodine i Tehničke službe Vlade Vojvodine, preduzeo je  sve mere da skrene pažnju na delikatnost posla obnove ovog izuzetno vrednog objekta i da se shodno tome angažuju vodeći stručnjaci na polju saniranja kamenih fasada.

Radovi na objektu se izvode na osnovu „Elaborata za utvrđivanje tehnologije čišćenja, konsolidacije i zaštite kamenih fasada” koji je uradio Tehnološki fakultet, Univerziteta u Novom Sadu,  Laboratorija za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu. Stručno-naučni tim koji je izradio Elaborat čine: prof. dr Jonjaua Ravnogajec, redovni profesor, rukovodilac laboratorije, doc. dr Snežana Vučetić, docent, rukovodilac za kvalitet, dr Bojan Miljević, naučni saradnik i mast. inž. John Milan van der Bergh, istraživač saradnik.

Elaborat je urađen  prema ugovoru o javnoj nabavci za naručioca – Upravu za zajedničke poslove pokrajnskog organa, Novi Sad a, u skladu sa Uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Na osnovu elaborata je izrađen projekat i na bazi projekta je raspisana javna nabavka za radove.

„Elaborat za utvrđivanje tehnologije čišćenja, konsolidacije i zaštite kamenih fasada” je rezultat višemesečnog istraživačkog rada  sprovedenog na terenu i u Laboratoriji,   tokom 2017. godine. Istraživanjem su obuhvaćene tehnike i sredstva za čišćenje kamenih fasada na zgradama Pokrajinske vlade (Banska palata) i Skupštene APV (Banski dvor). Istraživanja su obuhvatila ispitivanja strukture i sastava originalnog materijala fasada i dijagnostiku stanja (sastav nečistoća) fasada, i nakon toga seriju komparativnih analiza metoda i sredstava za čišćenje, konsolidacije i zaštitu, sa probama u Laboratoriji i na terenu.

Korišćene su savremene naučne metode ispitivanja i moderna mobilna i laboratorijska oprema: stereo-optička mikroskopija, infracrvena spektometrija sa Furijevom transformacijom (FTIR), rendgenska fluorescentana spektometrija (XRF), kolorimetrija sa spektrofotometrijom, analiza sadržaja rastvorljivih soli, mikrobiološke analize, rendgensko-strukturna analiza (XRD), živina porozimetrija, infracrvena termografija, kao i ispitivanje sile otpora pri bušenju za merenje efikanosti sredstava za konsolidaciju.

U okviru dijagnostike stanja na terenu je ispitano i snimljeno preko 130 zona, od kojih je 70 predstavljeno u Elaboratu. U fazama ispitivanja tehnika i sredstava za čišćenje, konsolidaciju i zaštitu, ispitano je preko 30 sredstava i tehnika, dostupnih na našem tržištu, u skladu sa zahtevima naručiocem posla. Posle opsežnih istraživanja u laboratoriji, probe sredstava i tehnika, kao i utvrđivanja njihovih međusobnih uticaja, urađene su probe na terenu na  preko 60 zona. Na osnovu svih prikupljenih rezultata istraživanja preporučen  je protokol za čišćenje, konsolidaciju i zaštitu, poštujući konzervatorski princip kompatibilnosti originalnih materijala i izabranih tretmana. U toku ispitivanja za pojedina pitanja konsultovane su kolege konzervatori iz zemlje i regiona (Hrvatska, Slovenija) koji su u više navrata posetili objekat.

Laboratorija je takođe angažovana za kontrolu „in situ.” Kontrolišu se radova na čišćenju, konsolidaciji i zaštiti, odnosno snimanja na terenu i utvrđivanja adekvatnosti i efikasnosti sprovedenih tretmana čišćenja, konsolidacije i zaštite, najsavremenijom mobilnom opremom. Kontrola kvaliteta „in situ” se vrši u kontinuitetu, redovnim snimanjem površina nakon tretmana čišćenja, konsolidacije i zaštite, nakon čega se naručiocu posla dostavljaju izeštaji sa preporukama za dalji tretman i eventualne korekcije, što se unosi u građevinski dnevnik.

Osim navedene Laboratorije, nadzor nad radovima  vrše  i  Zavod  za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, konzervatorski nadzor  i  Tehnička služba  Pokrajinske vlade, stručni nadzor.

Što se tiče postavljanja skele, različiti faktori su uticali na izbor rešenja. Zgrada Pokrajinske vlade je samom centru grada, okružena uskim, zelenim površinama, fasada je velikih dimenzija a, samonoseće skele su izuzetno velikih širina što zahteva  prostor za montažu koji ovde ne postoji.  Pored toga, montaža takve skele zahteva sredstva koja bi prevazišla opredeljena sredstva za sanaciju objekta. Drugo rešenje utezanje skele  preko prozora bi dovelo do ulaske velike količine vode u prostorije jer je  predviđeno pranje fasade vodenom parom pod predviđenim pritiskom. Uz saglasnost sva tri nadzora, dogovoreno je da se učvršćivanje i vezivanje skele za objekat vrši sa spoljne strane što je moguće tanjim ankerima, a da se zaptivanje mesta ankerisanja nakon uklanjanja skele vrši   materijalima koji se inače predviđeni za sanaciju oštećenja na kamenim pločama.

Mišljenje da je trebalo na mestima ankerisanja izvaditi postojeće ploče da se izbegne bušenje i vratiti ih nakon završetka radova, je konzervatorski neispravano i tehnički neizvodljivo. Takav postupak bi doveo do pucanja ploča koje su dobro vezane za podlogu što bi zahtevalo daleko veće sanacione radova ili zamenu ploča novim što je takođe  konzervatorski neispravno. Za čišćenje teško dostupnih delova fasade angažovani su alpinsti.

Ugrađeni kamen na fasadi nije iz istog majdana i neujednačenog je kvaliteta. U donjim zonama fasade je kvalitetniji kamen dok je u gornjim zonama kamen manje otpornosti što je vremenom rezultiralo i većim oštećenjima. Sanacija oštećenja se radi materijalima koji su propisani navedenim Elaboratom. Mesta ankerisanja fasadne skele se popunjavaju istim materijalom kojim  se vrši i  sanacija, a ove površine su znatno manje od površina oštećenja na kamenu. Matrijal za sanaciju je toniran kamenim brašnom tako da se mesta saniranja kao i mesta ankerisanja skele uopšte ne razlikuju od samog kamena, imaju sve potrebne mehaničke i hemijske karakteristike koje se zahtevaju od materijala za sanaciju kamena kao i potrebne garancije i sertifikate kvaliteta.

Pominjanje vodenih bojica ukazuje na potpunu neupućenost u tehnike konzervacije kamena. Toniranje kamena je izvršeno zemljanim pigmentima uz dodatak akrilnog veziva. Posude u kojima se vrši mešanje zemljanih pigmenta nikako ne govori o vrsti materijala. Radove izvode timovi konzervatora specijalizovanih za kamen, od kojih pojedini imaju i zvanja profesora.

Detalj fasade pre čišćenja

Čišćenje kule alpinisti

Izgled južne fasade posle završenih radova