У склопу рeдовних годишњих активаности, Завод  за заштиту споменика културе Града Новог Сада обновиo je заштићени надгробни споменик Јована Храниловића (културно добро,утврђено 1968. године) на Грко-католичком гробљу у Новом Саду и санирао оштећења на надгробним споменицима Васи Стајићу и др Милану Петровићу на Успенском гробљу (24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих, културних и јавних радника- културно добро, утврђено 1968. године). На споменику Васи Стајићу су  постављена нова слова и бројеви, уместо несталих, а на споменику др Милану Петровићу постављена је нова натписна плоча уместо украдене. Радови су поред санације обухватили детаљно чишћење споменика и уређење.

Радове је извео „Гранит-Лијешће“ ДОО из Сремске Митровице (Јавна набавка- Санација надгробног споменика Васе Стајића и др Милана Петровића на Успенском гробљу и Јована Храниловића на Гркокатоличком гробљу у Новом Саду – р.б. ЈН МВ 1.3.4/2019) по условима и под надзором Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Ј. Храниловић – пре

Ј. Храниловић – после

Васа Стајић – пре

Васа Стајић – после

др Милан Петровић – пре

др Милан Петровић – после

Поводом неоснованих, недовољно стручних и некоректних информација које се појављују у одређеним медијима, а тичу се радова на чишћењу, консолидацији, санацији и заштити камених фасада зграде Покрајинске владе  (Бановине), Завод за заштиту споменика Новог Сада износи следеће саопштење:

Менаџмент Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада је стручно и предано приступио раду на овом пројекту, потпуно свестан одговорности и сложености задатка. Поред  низа састанака са представницима Владе Војводине и Техничке службе Владе Војводине, предузео је  све мере да скрене пажњу на деликатност посла обнове овог изузетно вредног објекта и да се сходно томе ангажују водећи стручњаци на пољу санирања камених фасада.

Радови на објекту се изводе на основу „Елабората за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” који је урадио Технолошки факултет, Универзитета у Новом Саду,  Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу. Стручно-научни тим који је израдио Елаборат чине: проф. др Јоњауа Равногајец, редовни професор, руководилац лабораторије, доц. др Снежана Вучетић, доцент, руководилац за квалитет, др Бојан Миљевић, научни сарадник и маст. инж. John Milan van der Bergh, истраживач сарадник.

Елаборат је урађен  према уговору о јавној набавци за наручиоца – Управу за заједничке послове покрајнског органа, Нови Сад а, у складу са Условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. На основу елабората је израђен пројекат и на бази пројекта је расписана јавна набавка за радове.

„Елаборат за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” је резултат вишемесечнoг истраживачког рада  спроведеног на терену и у Лабораторији,   током 2017. године. Истраживањем су обухваћене технике и средства за чишћење камених фасада на зградама Покрајинске владе (Банска палата) и Скупштене АПВ (Бански двор). Истраживања су обухватила испитивања структуре и састава оригиналног материјала фасада и дијагностику стања (састав нечистоћа) фасада, и након тога серију компаративних анализа метода и средстава за чишћење, консолидације и заштиту, са пробама у Лабораторији и на терену.

Коришћене су савремене научне методе испитивања и модерна мобилна и лабораторијска опрема: стерео-оптичка микроскопија, инфрацрвена спектометрија са Фуријевом трансформацијом (FTIR), рендгенска флуоресцентана спектометрија (XRF), колориметрија са спектрофотометријом, анализа садржаја растворљивих соли, микробиолошке анализе, рендгенско-структурна анализа (XRD), живина порозиметрија, инфрацрвена термографија, као и испитивање силе отпора при бушењу за мерење ефиканости средстава за консолидацију.

У оквиру дијагностике стања на терену је испитано и снимљено преко 130 зона, од којих је 70 представљено у Елаборату. У фазама испитивања техника и средстава за чишћење, консолидацију и заштиту, испитано је преко 30 средстава и техника, доступних на нашем тржишту, у складу са захтевима наручиоцем посла. После опсежних истраживања у лабораторији, пробе средстава и техника, као и утврђивања њихових међусобних утицаја, урађене су пробе на терену на  преко 60 зона. На основу свих прикупљених резултата истраживања препоручен  је протокол за чишћење, консолидацију и заштиту, поштујући конзерваторски принцип компатибилности оригиналних материјала и изабраних трeтмана. У току испитивања за поједина питања консултоване су колеге конзерватори из земље и региона (Хрватска, Словенија) који су у више наврата посетили објекат.

Лабораторија је такође ангажована за контролу „in situ.” Контролишу се радова на чишћењу, консолидацији и заштити, односно снимања на терену и утврђивања адекватности и ефикасности спроведених третмана чишћења, консолидације и заштите, најсавременијом мобилном опремом. Контрола квалитета „in situ” се врши у континуитету, редовним снимањем површина након третмана чишћења, консолидације и заштите, након чега се наручиоцу посла достављају изештаји са препорукама за даљи третман и евентуалне корекције, што се уноси у грађевински дневник.

Осим наведене Лабораторије, надзор над радовима  врше  и  Завод  за заштиту споменика културе Града Новог Сада, конзерваторски надзор  и  Техничка служба  Покрајинске владе, стручни надзор.

Што се тиче постављања скеле, различити фактори су утицали на избор решења. Зграда Покрајинске владе је самом центру града, окружена уским, зеленим површинама, фасада је великих димензија а, самоносеће скеле су изузетно великих ширина што захтева  простор за монтажу који овде не постоји.  Поред тога, монтажа такве скеле захтева средства која би превазишла опредељена средства за санацију објекта. Друго решење утезање скеле  преко прозора би довело до уласке велике количине воде у просторије јер је  предвиђено прање фасаде воденом паром под предвиђеним притиском. Уз сагласност сва три надзора, договорено је да се учвршћивање и везивање скеле за објекат врши са спољне стране што је могуће тањим анкерима, а да се заптивање места анкерисања након уклањања скеле врши   материјалима који се иначе предвиђени за санацију оштећења на каменим плочама.

Мишљење да је требало на местима анкерисања извадити постојеће плоче да се избегне бушење и вратити их након завршетка радова, је конзерваторски неисправано и технички неизводљиво. Такав поступак би довео до пуцања плоча које су добро везане за подлогу што би захтевало далеко веће санационе радова или замену плоча новим што је такође  конзерваторски неисправно. За чишћење тешко доступних делова фасаде ангажовани су алпинсти.

Уграђени камен на фасади није из истог мајдана и неуједначеног је квалитета. У доњим зонама фасаде је квалитетнији камен док је у горњим зонама камен мање отпорности што је временом резултирало и већим оштећењима. Санација оштећења се ради материјалима који су прописани наведеним Елаборатом. Места анкерисања фасадне скеле се попуњавају истим материјалом којим  се врши и  санација, а ове површине су знатно мање од површина оштећења на камену. Матријал за санацију је тониран каменим брашном тако да се места санирања као и места анкерисања скеле уопште не разликују од самог камена, имају све потребне механичке и хемијске карактеристике које се захтевају од материјала за санацију камена као и потребне гаранције и сертификате квалитета.

Помињање водених бојица указује на потпуну неупућеност у технике конзервације камена. Тонирање камена је извршено земљаним пигментима уз додатак акрилног везива. Посуде у којима се врши мешање земљаних пигмента никако не говори о врсти материјала. Радове изводе тимови конзерватора специјализованих за камен, од којих поједини имају и звања професора.

Детаљ фасаде пре чишћења

Чишћење куле алпинисти

Изглед јужне фасаде после завршених радова

Aлмашки крај, најстарији сачувани део Новог Сада, је утврђен за просторно културно- историјску целину на седници Владе Републике Србије одржаној 27. јуна 2019. године.  Одлука је донета на основу члана 47.став 1. Закона о културним добрима  („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11-др. закони и 99/11-др. закон) и члана 43.став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”,бр.55/05,71/05-исправка, 101/07,65/08, 16/11,68/12-УС, 72/12,7/14- УС, 44/14 30/18-др.закон). Предлог  Одлуке за утврђивање  Алмашког краја за културно добро је урадио Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Према мађарском историчару Мелхиору Ердујхељију становници коморског села Алмаш долазе у Петроварадински шанац  периоду од 1716 до 1718. За кратко време   граде  куће и уличне потесе, који су оцртани на плану из 1745. године а, какви су и до данас углавном очувани. У свом сплету и повезивању носе карактер и типичност средњевековних растера, а такође указују на искуствено коришћење ритског терена.

У Алмашком крају, на Подбари раније су појединачно утврђена два непокретна културна добра: Алмашка црква или Црква Света Три Јерарха (Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика кутуре НРС бр. 1280/48 од 6. августа 1948. године; Сл. гласник РС бр.16/90) споменик културе од изузетног значаја и зграда Матице српске (Решење Покрајинског  завода за заштиту  споменика кутуре  бр. 01-130/2-73 од 12. фебруара 1973. године; Сл. гласник РС бр.16/90) споменик културе од великог значаја.

Просторно културно-историјска целина има нематеријалне, културно-историјске,урбанистичке,архитектонске,археолошке,привредно- индустријске,верске и  социолошке вредости.

Дневни лист Дневник  је  4. јула 2019. године објавио оглас којим обавештава власнике, кориснике и правна лица да су следећи објекти и целине на територији Града Новог Сада евидентирани као непокретности које уживају претходну заштиту: целина Блок Михајла Пупина и Илије Огњановића, целина Ложионица са окретницом, целина Блок вила у Новом Саду,  Део Клиничког центра Војводине- некадашњи комплекс Градске болнице, целина Део Прерадовићеве улице, Бетонски носач расхладног уређаја прве електричне централе у Новом Саду, Касарна Рудолф Арчибалд Рајс, Остатак фабрике авиона Икарус , Пап Павла 10, Пап Павла 12, Радничка 27, Радничка 29, Металс банка, Кућа тршчара у Саве Вуковића 38, Комплекс некадашњег аеродрома-касарна Југовићево, Систем чесама- извор уз пругу Бг- НС, јужно од Римокатоличке цркве марија Снежна на Текијама, Барутана на Мишелуку, Кућа тршчара у Змај Јовиној 8 (Сремска Каменица), Кућа из 18.века,  Даљинар, Комплекс некадашње Кадетске школе, Барутана на Алибеговцу и Кућа са винским подрумом.

http://www.zzzskgns.rs/wp-content/uploads/2019/07/oglas-4.07.2019..pdf

„Пројекат 33-Јачање капацитета установа културе у Новом Саду за стратешко планирање“ спроводи се од октобра 2018. године до августа 2019. године у скалу са Стратегијом развоја културе Града Новог Сада 2016-2026. са циљем да пружи професионалну помоћ запосленима у установама културе за израду стратешких планова својих установа. Пројекат је покренула Фондација „ Нови Сад 2021“  а координатор пројекта је Унескова катедра за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду.  Носиоци програма обуке били су др Вишња Кисић и др Горан Томка.  Представници Завода, помоћник директора Ивана Нешков-Репић и архитекта Катарина Максимов добиле су сертификат за учешће на програму стручног усавршавања након тромесечне обуке.  Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, као и свака установа културе Града, у обавези је да до августа 2019. године изради петогодишњи стратешки план за период 2020-2024.

Његова екселенција амбасадор Украјине у Републици Србији Олександр Александровић посетио је Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.    Приликом  посете  вођен је пријатељски разговор о могућностима будуће сарадње.

Надгробни споменик Ј.Јовановићу Змају ( утврђен  за споменик културе  2. априла 1968. године) налази се на гробљу у Сремској Каменици.  Споменик је био у  лошем стању, посебно су била присутна оштећења  на  бетонском  опсегу споменика. Због тога је Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада  приступио обнови споменика која је  обухватала  следеће радове: чишћење простора, уклањање старог бетонског опсега, израду новог, демонтажу надгробне плоче, нивелисање  и консолидацију  камених плоча, чишћење камених површине постамента споменика. Извођач радова је „Гранит- Лијешће” ДОО из Сремске Митровице. Укупна цена закључења уговора износи укупно 189.000,00  дин. без ПДВ-а односно  226.800,00 динара са ПДВ- ом. Реализацију пројекта омогућио  је Град Нови Сад.

Радови су почели  10. 12. 2018.године и завршени су  13.12.2018.године. Конзерваторски надзор вршили су сарадници Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Поводом обележевања стогодишњице од  завршетка Великог рата, стогодишњице ослобођења Новог Сада у Првом светском рату и уласка српске војске у Нови Сад, стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији, Завод за заштиту споменика Града Новог Сада је у складу са програмом обележавања ових јубилеја поставио три инфо- табле на капели гробља на Транџаменту. На таблама се налазе: списак са именима руских ратних заробљеника помрлих или побијених у заробљеништву у Петроварадину од 1915 до 1918.године и сахрањених на војном гробљу у Петроварадину и до сада утврђен списак са именима српских војника умрлих после ослобођења у Војној болници у Петроварадину и сахрањеним на Војном и општем  (Мајурском) гробљу у Петроварадину.

Чин освештења инфо- табли, извршиo je архијерејски намесник подунавски  протојереј-ставрофор  Гавро Милановић, у присуству  представника  Завода  за заштиту споменика културе  Града Новог Сада, у уторак  25.12.2018.године у 11 часова на гробљу на Транџаменту, Петроварадин.

У протеклој  2018. години, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада обележио је јубилеј – 35 година од оснивања. Свечаност која је организована овим  поводом приређена је у  Градскoj кући  26. децембра 2018. године.

Мр Синиша Јокић,  директор Завода у свом обраћању бројним званицама,  подсетио је на  пројекте  који су  реализовани  у протекле две године, посебно на пројекат обнове подграђа Петроварадинске тврђаве.

Премијерно је приказан документарни филм снимљен на ову тему, презентована публикација- каталог истоимене изложбе, уручене захвалнице појединцима који су својим радом и залагањем допринели очувању градитељског наслеђа града и презентовани каталози две изложбе „Трг слободе – срце града” и „300 година Алмашког краја”.