Спомен гробље бораца НОР-а отворено је за јавност 21. октобра 1984. године поводом 40-те годишњице ослобођења Новог Сада. Oбјекат је изграђен у периоду 1983-84. Идејни пројекат је рад новосадског архитекете Чедомира Радовића, са групом аутора, који је за урбанистичко-архитектонско решење спомен гробља 1977. године освојио другу награду на општем југословенском конкурсу. Аутор скулпторских симбола је мр Сава Халугин, академски вајар из Суботице.
Спомен гробље палих бораца простире се на површини од 4,0 ha у оквиру комплекса Градског гробља у Новом Саду.
До гробља се стиже стазом окруженом белим брезама, зимзеленим дрвећем, зеленим и ружичастим шибљем. Елементи сагледиви на први поглед су кружни церемонијални трг, двојна, висока, у сивом мермеру исклесана шестострана форма (капија), поплочана стаза која води до друге сличне форме. Десно и лево , у парцелама које формирају стазе постављене су у неправилном ритму беле, камене, индентичне скулптуре, око 90 cm висине, укупно 288. Сагледиве су у две профилације, са малим крилцима или без њих, у зависности одакле се посматра. Сваки бели, ниски симбол је обележје места почивка погинулог и на њему je доста неупадљиво исклесано име и презиме, година рођења и смрти погинулог. У спомен простор се улази преко централне дијагонале Авеније Револуције која је на уласку и изласку обележена каменим обелисцима који дочаравају замишљену линију Нишана и Мушице, страшног визира младости којој је ово спомен- обележје посвећено.
Централна авенија симболизује чврстину вере и идеала који су владали животима ове поносне младости.
Ту су сахрањени посмртни остаци палих бораца који су пренети са старих гробаља у Новом саду, укупно 288. На одговарајући начин уклесивањем имена још 538 погинулих бораца евоцирана је успомена на оне чији посмрни остаци нису сахрањени на старим гробљима.
Затечено стање и радови обнове
Од отварања до данас, спомен комплекс није обнављан што је резултирало присуством приметних оштећења на свим његовим елементима у виду пукотина, наслага прљавштине, поломљених плоча, стаза које су скоро затрпане, натписа на симболима који су једва или потпуно невидљиви и др.
Радови обнове су обухватали чишћење наслага и нечистоћа са мермерне плоче постављене на улазу у гробље,санирање свих оштећења и чишћење од нечистоћа на споменику, као и на споменику на излазу из гробља, чишћење текста и апликација на споменику и уколико се укаже потреба њиховог продубљавања, санирање постојећих клупа од камена, попуњавање пукотина и реконструкција камена на местима оштећења, допремање и монтажу нових клупа на местима где су некада постојале. Такође је предвиђено и чишћење надгобних споменика од црних наслага, нечистоће и лишајева, са запуњењем пукотина и реконструкцијом камена на местима оштећења. На крају је изведена коначна површинска заштита свих надгробних споменика и споменика на улазу и излазу из гробља, адекватним средством на бази силана, за заштиту и одржавање камена изложеног деловању разних атмосферилија, и чишћење централног платоа за постављање цвећа у свих стаза у оквиру гробља, однечистоће траве и земље нанете преко истих, самопуњавања фугни у деловима где се укаже потреба.
Утврђено је, приликом чишћења споменика, да не треба, како је у предмеру радова наведено, фарбати слова на споменицима у црну боју, јер она нису ни била фарбана, осим на пар споменика које су накнадно офарбали вероватно чланови породице страдалог што није у складу са ауторским делом. Слова су само била уклесана, што је и потврдио аутор Сава Халугин, а и на лицу места је утврђено након чишћења споменика.
Радови су започети дана 07.09.2020. године, а завршени су 24.10. 2020. године.
Потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић, у присуству Далибора Рожића, члана Градског већа за културу и мр Синише Јокића, директора Завода, обишла је Петроварадинску тврђаву са подграђем. На капиталном пројекту обнове овог културног добра од великог значаја ради се од 2016. године, и до сада је уложено 500 милиона динара, рекао је Јокић и изразио захвалност свим учесницима у пројекту јер су резултати више него видљиви. „Обновљено је скоро цело подграђе Петроварадинске тврђаве, сви циљни објекти и наставићемо да обнављамо и остале просторне целине тврђаве, као и друге делове града јер је то наше културно наслеђе“, изјавио је директор Завода.
За наставак пројекта Министарство културе и информисања је у буџету за 2021. годину издвојило 300 милиона динара, истакла је министарка. Средства ће бити уложена у обнову више објеката као што су Дуга касарна, Бастион св. Леополда, Једноставна касарна и пет тврђавских капија.
„Убеђена сам да ће и ова средства бити утрошена на прави начин и да ће Нови Сад добити нови део о којем годинама маштамо сви ми који смо из овог града, али и да ће постати део града који ће привући, како новосађане тако и туристе из целог света када прође ова пошаст која нас је задесила са вирусом Ковид 19“, рекла је министарка Гојковић.
Она је додала да је спој културе и туризма нераздвојив и да у Новом Саду има много тога да се види када је култура у питању, као и да ту постоји прави спој прошлости, односно културног наслеђа, са садашњошћу и будућношћу.
С обзиром да је пројакат Европска престоница културе од националног значаја, Министарство ће обратити посебну пажњу и унапредити сарадњу са Градом Новим Садом и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе“ како би 2022. године оправдали ову титулу, подвукла је Гојковић.
Члан Градског већа за културу Далибор Рожић је нагласио да им је жеља да на најбољи могући начин очувају ово културно, историјско, градитељско и архитектонско наслеђе како би у наредном периоду постало културно туристички центар оживљен преко културе и уметности.
Приликом сусрета разматрана је могућност за даља улагања у објекте у склопу ове просторно културно-историјске целине попут Шпилерове куће, војних и сакралнних објекта.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада обновио је надгробни споменик новосадког академског сликара Косте Јорговића (1883-1918), на Успенском гробљу у Новом Саду. Успенско гробље је саставни део ПКИЦ од великог значаја „Гробља ван употребе“ (Решење Градског завода за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе бр.01-297/2-84 од 08.децембра 1984. Одлука о утврђивању за непокретно културно добро од великог значаја „Сл. лист Аутономне покрајине Војводине“ бр. 25/91).
Гробно место са надгробним спомеником Кости Јорговићу заштићено је као „24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника на Успенском гробљу у Новом Саду“, Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе, бр. 114/68, од 10. априла 1968.
Поступак обнове споменика подразумевао je следеће :
- Уклањање постојећег опсега који је био знатно оштећен, и израда новог , идентичних димензија и материјала као и постојећи.
- Чишћење камена који је постоље споменика и његова заштита од биљних и других микроорганизама средствима која неће угрозити камен.
- С обзиром да су делови споменика били напукли и одвојени, сваки појединачни део је очишћен и враћен, а затим учвршћен анкерисањем како не би дошло до поновног одвајања.
- Текст на споменику је освежен, односно слова су дубље уклесана и обојена бојом којом су била обојена приликом постављања, као и друга клесана декорација (венац и друга резбарија)
- Фотографија је очишћена и заштићена од даљег пропадања.
- Споменик, односно камен је заштићен тако што је премазан средствима која спречавају даље пропадање, и продирање кише, влаге и осталих спољашњих фактора који би могли проузроковати деградацију камена.
Обновљен споменик
У наредним данима, Уметничка радионица Станишић са Ченеја извршиће измену имена уписаног на Споменнику жртвама рације у Новом Саду. Погрешно уписано Сава Јовичић биће исправљено у Сава Јовичин. Конзерваторски надзор вршиће конзерватори Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада почиње са радовима на обнови споменика Феликса Перчетића на Католичком гробљу, у Новом Саду (саставни део просторно културно-историјске целине од великог значаја Гробља ван употребе ). Надзор над радовима врше конзерватори из Завода.
Феликс Перчетић је био угледни политичар у Угарској, рођен 1839. у богатој, племићкој породици Перчетић. Новосадски жупан постаје 1882. године. Дао је значајан допринос обнови Новог Сада, након разарања 1848. године. Учествовао је у обнови Трга младеница, који је у бомбардовању био потпуно разорен. На овом Тргу подиже своју резиденцијалну палату, у стилу класицизма. На палати се налази грб племените породице којој је припадао. Овај објекат данас je познат као Матичарско здање и за споменик културе је утврђен 1997. године. Феликс Перчетић је преминуо у Новом Саду, 1889. године.
Споменик пре обнове
Споменик након изведених радова на обнови
Дан заштите споменика културе и Дан Друштва конзерватора Србије обележени су 24. фебруара 2020. године, у свечаној сали Народне библиотеке, у Београду.
Годишња награда Друштва конзерватора Србије припала је сарадницама Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Татјани Загоричник, архитекти-конзерватору и Наташи Шијан, архитекти-конзерватору. Награда је додељена за изузетан допринос истраживању, проучавању и вредновању градитељског наслеђа чији је резултат Студија заштите Алмашког краја на основу које је уређена Одлука о утврђивању Алмашког краја за просторно културно-историјску целину.
Ауторка Снежана Неговановић
Ауторка Снежана Неговановић
Срећан Божић и Нову 2020. годину жели Вам
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Родна кућа народног хероја Илије Нешина је утврђена за споменик културе 1980. године. Кућа се налази у Ковиљу. По својој структури типична је војвођанска, сеоска кућа. Просторије се нижу једна за другом, а гонк је постављен са дворишне стране. На уличној фасади су два прозора и улазана врата. Необарокни забат је изидан изван равни крова који је покривен бибер црепом.
Конзерваторско рестаураторски радови на обнови уличних фасада на кући су друга фаза радова на обнови објекта. Започети су 21.08. 2019 и завршени су 11.10.2019. године. Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, према условима и мерама техничке заштите Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд.
Радови су обухватали: обијање малтера на уличним фасадама и зиданом бедему, до здраве подлоге-опеке и поновно малтерисање обијених површина системом паропропусних малтера за реновирање, санацију пукотина, израду нових прозора на фасади из улице Браће Вуков, рестаурацију прозора на фасади из улице Илије Нешина и постојећих улазних врата, зидање новог бедема из Улице Илије Нешина, израду и постављање дворишних капија и тротоара од опеке дуж целог објекта. Извођач радова је Архитектура – Проинг Д.О.О. из Петроварадина.
Инвеститор обнове је Град Нови Сад. Укупна вредност уговорених радова је 2.958.333,00 динара без ПДВ-а, односно 3.550.000,00 са ПДВ-ом.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада организовао је конференцију за новинаре поводом потхрањивања посмртних остатака јерменске породице Ченази и новосадских Јермена, сахрањених на простору некадашње порте јерменске црке у Новом Саду, у новосаграђену гробницу- костурницу породице Ченази. Молитвени чин благослова гробнице служили су жупник Роберт Ерхарт и велечасни Даниел Катачић.
Обред потхрањивања посмртних остатака обављен је 25.09. 2019.године у 11 часова на Булевару Михајла Пупина 4, испред Банке Интесе.
О значају јерменске заједнице за историју Новог Сада и о реализацији пројекта изградње костурнице и санације надгробног споменика породице Ченази говорили су мр Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Душан Миладиновић, директор ЈП Урбанизам.
Захваљујемо се свим представницима медија који су се одазвали нашем позиву.
