Средином новембра 2017. године започета је санацији ајнфорта, уличне, и дворишне фасаде Матичарког здања у Новом Саду. Радови, завршени у фебруару ове године, обухватили су: припремне, зидарске, гипсарске, лимарске, молерско-фарбарске, столарске , као и конзерваторско –рестауратоске радове на природном и вештачком камену. Палата, коју краси једна од најраскошнијих фасада у граду, подигнута је крајем 19. века у стилу историзма. За споменик културе утврђена је 1997. године. Конзерваторски-рестаураторски пројекат обнове фасада Матичарског здања је урађен у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Реализацју овог пројекта финансирао је Град Нови Сад.
СРЕЋНА НОВА 2018 ГОДИНА И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА НОВОГ САД
На основу информације добијене од грађана да је 29.11.2017.године , уклоњена спомен плоча Павлу Симићу, са објекта у Темеринској улици 21, историчари Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада обишли су поменуту адресу и констатовали да је са недавно обновљеног објеката плоча заиста уклоњена. Плоча се на згради налазила од 1976. године, израђена је у бронзи, димензија 42x28cm. Нови власник зграде је, након консултација са сарадницима Завода, плочу донео у Завод и обавезао се да ће је вратити на објекат. Дана 5.12. 2017. године, оригинална спомен плоча враћена је на исто место на којем се раније налазила.
Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада обишао је данас у Подграђу Петроварадинске тврђаве, објекте обухваћене пројектом обнове фасада. У разговору са мр Синишом Јокићем, директором Завода и Слободанком Бабић, архитектом конзерватором Градоначелник је упознат са током и обимом радова. Радови на већини објеката који су обухваћени првом и другом фазом пројекта, успешно се приводе крају.
Предстојећи зимски период неминовно ће успорити радове на објектима треће и четврте фазе. Обим радова који ће се изводити наредних месеци зависиће у првом реду од захтева техничко-технолошких процеса који су условљени временским условима и обезбеђењу услова проистеклих из Закона о заштити на раду. Завршетак обнове фасада ове вредне целине очекују се на пролеће 2018. године.
Дана 9. и 10. новембра 2017. одржана је секција историчара.
Ове 2017. године домаћин секције био је Завод за заштиту споменика Града Новог Сада, који је угостио колеге из Завода Панчева, Ниша, Ваљева, Сремске Митровице, и Републичког завода у Београда.
Првог дан, 9. новембара, одржана је седница са темом:
- Јавни споменици – искуства, проблеми и могућа решења
- Споменичко наслеђе као важан део националног идентитета
Непосредно пре одржавања седнице, посећена је изложба Три века Алмашког краја у Архиву Града Новог Сада, коју је приредио Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада у сарадњи са Историјским архивом града Новог Сада, удружењем грађана „Алмашани“, Основном школом „Иван Гундулић“ и Департманом за архитектуру и урбанизам на Факултету техничких наука Универзитета у новом Саду.
Након тога, уприличена је радна вечера у вили „Уна“.
Следећег дан, 10. новембара, теме разговора су биле све актуелности у раду историчара, а затим обилазак цркве Светог Јураја у подграђу Петроварадинске тврђаве, као и посета Музеју Града Новог Сада, где су гости упознати са поставком музеја. Након тога историчари су обишли војни ратни бунар у пратњи водича.
У оквиру менифестације којом се обележава 300- годишњица постојања Алмашког краја, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада у сарадњи са Историјским архивом Града Новог Сада,Удружењем грађана Алмашани, Департманом за архитектуру и урбанизам на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду и Основном школом Иван Гундулић, организује изложбу под називом Три века Алмашког краја.
Изложба се одржава од 13.октобра 2017 до 15. децембра 2017, у Историјском архиву Града Новог Сада Филипа Вишњића 2а, 21000 Нови Саду. Свечано отварање изложбе је у петак 13.октобра са почетком у 13 часова. Намера аутора је представе Алмашки крај – његов развој и постојање, кроз време и различите призме виђења. Пресек је археолошког, етнолошког, архитектонског, културно-историјског и социолошког развоја ове заштићене целине. Аутори су покушали да прикажу јавности настанак индентитета овог по много чему посебног краја, једног од најстаријих и најупечатљивијих у Новом Саду.
Мада се већим делом бави прошлошћу Алмашког краја, изложба даје и детаљан увид у историјат његове правне заштите, различита виђења и тумачења овог дела града анализу садашњег стање његовог градитељског наслеђа, али и слику могуће будућности.
Град Нови Сад и Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада организују Семинар „Обнова, одржавање и промоција тврђава – национални задаци развоја у европским оквирима“ који ће се одржати 1. септембра 2017. године у Официрском павиљону на Петроварадинској тврђави (Горња тврђава).
Основна идеја Семинара је презентација и афирмација фортификацијског наслеђа Србије, са посебним освртом на дунавску регију. Потенцијали ове врсте културног наслеђа биће представљени иностраним експертима са дугогодишњим искуством на европском нивоу, као и колегама из региона, који ће такође својим примерима допринети ширем разумевању ове специфичне теме. Превасходни циљ овог скупа је упознавање, успостављање контаката и покретање иницијативе за нове INTERREG пројекте у оквиру Европске културне руте „FORTE CULTURA“.
Семинар се организује на иницијативу пријатељске организације ECCOFORT из Немачке, у сарадњи са Danube Competence Centre из Београда и уз подршку Националног комитета ICOMOS Србија, Europa Nostra Србија и ICOFORT Хрватска. Поред организатора, својим излагањима ће тај дан активно допринети и домаћи инострани стручњаци из области заштите непокретног културног наслеђа, као и из области туризма.
За додатне информације о овим организацијама, можете се информисати на следећим линковима:
http://www.eccofort.eu/index.php
http://www.forte-cultura.eu/en/
http://danubecc.org/about-dcc/
Презентација под називом Дигитализовано наслеђе ГОВОРИ! – Презентација пројекта Новосадско културно благо на сајтовима и мултимедијалног водича Ороундо (Oroundo), одржаће се 8. јуна 2017. године у 12 часова у Дунавској 35. Том приликом ће стручњаци Музеја приказати резултате примене дигиталних технологија у домену видљивости и доступности културног наслеђа, што је крајњи циљ у процесу његове дигитализације. Као матична установа за музеје и музејске збирке на територији АП Војводине, Музеј Војводине је лидер на пољу дигитализације културног наслеђа. Већ деценију истиче се у примени информационо-комуникационих технологија и тако даје пример добре праксе другим установама културе.
Пројекат Новосадско културно благо на сајтовима реализован је у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Града Новог Сада као наставак успешне дугогодишње сарадње на пољу дигитализације, а уз подршку Министарства културе и информисања РС, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Града Новог Сада.
Искорак културе у дигиталном окружењу представља и први пример јавног и приватног партнерства у домену презентације и промоције културног наслеђа употребом савремених технологија. У питању је мултимедијални водич на пет језика (српски, енглески, немачки и језици националних мањина – мађарски и словачки), који је настао сарадњом између Музеја Војводине и компаније Ороундо. У реализацији овог пројекта помогли су: Радио-телевизија Војводине, Национални савети словачке и мађарске националне мањине.
Правна секција Друштва конзерватора Србије oдржала је редован годишњи састанак на Ченеју, Нови Сад, у петак 26. и суботу 27. маја 2017. године у организацији Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Састанку су присустовали правници из свих завода у Србији, као и Никола Шеатовић, представник Министарства културе и информисања Републике Србије, Љиљана Трифуновић-Ратковић, заменик директора Архива Југославије, Весна Ћирић, из Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, Београд.
На дневном реду су биле теме везане за примену прописа из редовне делатности завода: примени новог Закона о општем управном поступку у заводима за заштиту споменика културе, Закона о становању, из Закона о културним добрима, Јавних набавки и др.
Радни део Скупа је одржан на „Митином салашу” на Ченеју, у аутентичном салашарском амбијенту у коме је власник имања Мита Миодраговић успео да одржи све елементе традиционалног салашарског живота Јужне Бачке.
Будућност наслеђа, како покретног тако и непокретног, у великој мери ће зависити од одлука и деловања садашњих младих генерација, које ће бити лидери и доносиоци одлука сутрашњице. Из тог разлога стручњаци који се баве заштитом културног наслеђа указују на изузетну важност едукације најмлађих. Програми сарадње установа заштите и музеја са школским и предшколским установама су присутни у европским земљама деценијама уназад, а од недавно се реализују у нашој земљи.
Змајеве дечје игре, Међународни центар за књижевност за децу и Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, по први пут остварују сарадњу у оквиру 60. „Змај Јовиних игара” у намери да заједнички реализују пројекат едукације наших најмлађих суграђана. Тема је културно и градитељско наслеђа Новог Сада и његово очување. Ове године као место дешавања одабрано је Старо језгро Новог Сада, просторно културно-историјска целина. Шетајући улицама Старог језгра у друштву Александре Зековић, сараднице Завода, малишани ће се упознати са историјатом овог дела града, познатим личностима које су ту живеле и радиле, важним објектима, као и основним терминима везаним за заштиту непокретног наслеђа.
Едукативне шетње под називом Кроз улицу липа биће реализоване 7, 8 и 9 јуна,а главни јунаци ове лепе приче су наши мали суграђани из вртића Веверица, Чаролија, Вилењак и Пчелица и ученици другог и трећег разреда ОШ Ђура Јакшић из Каћа.