Потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић,  у присуству Далибора Рожића, члана Градског већа за културу и мр Синише Јокића, директора Завода, обишла је Петроварадинску тврђаву са подграђем. На капиталном  пројекту  обнове овог  културног добра од великог значаја  ради се од 2016. године,  и  до сада  је уложено 500 милиона динара, рекао је Јокић и изразио захвалност свим учесницима у пројекту јер су резултати више него видљиви. „Обновљено је скоро цело подграђе Петроварадинске тврђаве, сви циљни објекти и наставићемо да обнављамо и остале просторне целине тврђаве, као и друге делове града јер је то наше културно наслеђе“, изјавио је директор Завода.

За наставак пројекта  Министарство културе и информисања је  у буџету за 2021. годину издвојило 300 милиона динара, истакла је министарка. Средства ће бити уложена  у обнову  више објеката као што су  Дуга касарна, Бастион св. Леополда, Једноставна касарна и пет тврђавских капија.

„Убеђена сам да ће и ова средства бити утрошена на прави начин и да ће Нови Сад добити нови део о којем годинама маштамо сви ми који смо из овог града, али и да ће постати део града који ће привући, како новосађане тако и туристе из целог света када прође ова пошаст која нас је задесила са вирусом Ковид 19“, рекла је министарка Гојковић.

Она је додала да је спој културе и туризма нераздвојив и да у Новом Саду има много тога да се види када је култура у питању, као и да ту постоји прави спој прошлости, односно културног наслеђа, са садашњошћу и будућношћу.

С обзиром да је пројакат Европска престоница културе од националног значаја, Министарство ће обратити посебну пажњу и унапредити сарадњу са Градом Новим Садом и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе“ како би 2022. године оправдали ову титулу, подвукла је Гојковић.

Члан Градског већа за културу Далибор Рожић је нагласио да им је жеља да на најбољи могући начин очувају ово културно, историјско, градитељско и архитектонско наслеђе како би у наредном периоду постало културно туристички центар оживљен преко културе и уметности.

Приликом   сусрета разматрана је могућност за даља улагања у објекте у склопу ове просторно културно-историјске целине  попут  Шпилерове куће,  војних  и сакралнних  објекта.