Потпредседница Владе Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић,  у присуству Далибора Рожића, члана Градског већа за културу и мр Синише Јокића, директора Завода, обишла је Петроварадинску тврђаву са подграђем. На капиталном  пројекту  обнове овог  културног добра од великог значаја  ради се од 2016. године,  и  до сада  је уложено 500 милиона динара, рекао је Јокић и изразио захвалност свим учесницима у пројекту јер су резултати више него видљиви. „Обновљено је скоро цело подграђе Петроварадинске тврђаве, сви циљни објекти и наставићемо да обнављамо и остале просторне целине тврђаве, као и друге делове града јер је то наше културно наслеђе“, изјавио је директор Завода.

За наставак пројекта  Министарство културе и информисања је  у буџету за 2021. годину издвојило 300 милиона динара, истакла је министарка. Средства ће бити уложена  у обнову  више објеката као што су  Дуга касарна, Бастион св. Леополда, Једноставна касарна и пет тврђавских капија.

„Убеђена сам да ће и ова средства бити утрошена на прави начин и да ће Нови Сад добити нови део о којем годинама маштамо сви ми који смо из овог града, али и да ће постати део града који ће привући, како новосађане тако и туристе из целог света када прође ова пошаст која нас је задесила са вирусом Ковид 19“, рекла је министарка Гојковић.

Она је додала да је спој културе и туризма нераздвојив и да у Новом Саду има много тога да се види када је култура у питању, као и да ту постоји прави спој прошлости, односно културног наслеђа, са садашњошћу и будућношћу.

С обзиром да је пројакат Европска престоница културе од националног значаја, Министарство ће обратити посебну пажњу и унапредити сарадњу са Градом Новим Садом и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе“ како би 2022. године оправдали ову титулу, подвукла је Гојковић.

Члан Градског већа за културу Далибор Рожић је нагласио да им је жеља да на најбољи могући начин очувају ово културно, историјско, градитељско и архитектонско наслеђе како би у наредном периоду постало културно туристички центар оживљен преко културе и уметности.

Приликом   сусрета разматрана је могућност за даља улагања у објекте у склопу ове просторно културно-историјске целине  попут  Шпилерове куће,  војних  и сакралнних  објекта.

Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада  обновио је надгробни споменик  новосадког академског сликара Косте Јорговића (1883-1918),  на Успенском гробљу у Новом Саду. Успенско гробље је  саставни  део ПКИЦ од великог значаја „Гробља ван употребе“   (Решење  Градског завода за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе бр.01-297/2-84 од 08.децембра 1984. Одлука о утврђивању за непокретно културно добро од великог значаја „Сл. лист Аутономне покрајине Војводине“ бр. 25/91).

Гробно место са надгробним спомеником Кости Јорговићу заштићено је као „24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника на Успенском гробљу у Новом Саду“, Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе, бр. 114/68, од 10. априла 1968.

Поступак обнове  споменика  подразумевао je следеће :

• Уклањање постојећег опсега који је био знатно оштећен, и израда новог , идентичних димензија и материјала као и постојећи.
• Чишћење камена који је постоље споменика и његова заштита од биљних и других микроорганизама средствима која неће угрозити камен.
• С обзиром да су делови споменика били напукли и одвојени, сваки појединачни део је очишћен и враћен, а затим учвршћен анкерисањем како не би дошло до поновног одвајања.
• Текст на споменику је освежен, односно слова су дубље уклесана и обојена бојом којом су била обојена приликом постављања, као и друга клесана декорација (венац и друга резбарија)
• Фотографија је очишћена и заштићена од даљег пропадања.
• Споменик, односно камен је заштићен тако што је премазан средствима која спречавају даље пропадање, и продирање кише, влаге и осталих спољашњих фактора који би могли проузроковати деградацију камена.

Обновљен споменик

У наредним данима, Уметничка радионица Станишић са Ченеја извршиће измену имена уписаног на Споменнику жртвама рације у Новом Саду. Погрешно уписано Сава Јовичић биће исправљено у Сава Јовичин. Конзерваторски надзор вршиће конзерватори Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада почиње са радовима на обнови споменика Феликса Перчетића на Католичком гробљу,  у Новом Саду (саставни део просторно културно-историјске целине од великог значаја   Гробља ван употребе ).  Надзор над радовима врше конзерватори из Завода.

Феликс Перчетић је био угледни политичар у Угарској, рођен 1839. у богатој, племићкој породици Перчетић. Новосадски жупан постаје 1882. године. Дао је значајан допринос обнови Новог Сада, након разарања 1848. године. Учествовао је у обнови Трга младеница, који је у бомбардовању био потпуно разорен. На овом Тргу подиже своју резиденцијалну палату, у стилу класицизма. На палати се налази грб племените породице којој је припадао. Овај објекат  данас je познат   као Матичарско здање и за споменик културе је утврђен 1997. године.  Феликс Перчетић је преминуо  у Новом  Саду, 1889. године.

Споменик пре обнове

Споменик након изведених радова на обнови

Срећан Божић и Нову 2020. годину жели Вам

Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада

Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада организовао је конференцију за новинаре поводом потхрањивања посмртних остатака јерменске породице Ченази и новосадских Јермена, сахрањених на простору некадашње порте јерменске црке у Новом Саду, у новосаграђену гробницу- костурницу породице Ченази. Молитвени чин благослова гробнице служили су жупник Роберт Ерхарт и велечасни Даниел Катачић.

Обред потхрањивања посмртних остатака обављен је 25.09. 2019.године у 11 часова на Булевару Михајла Пупина 4, испред  Банке Интесе.

О значају јерменске заједнице за историју Новог Сада и о реализацији пројекта изградње костурнице и санације надгробног споменика породице Ченази говорили су мр Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Душан Миладиновић, директор ЈП Урбанизам.

Захваљујемо се свим представницима медија који су се одазвали нашем позиву.

У склопу рeдовних годишњих активаности, Завод  за заштиту споменика културе Града Новог Сада обновиo je заштићени надгробни споменик Јована Храниловића (културно добро,утврђено 1968. године) на Грко-католичком гробљу у Новом Саду и санирао оштећења на надгробним споменицима Васи Стајићу и др Милану Петровићу на Успенском гробљу (24 надгробна споменика са гробним местима истакнутих, културних и јавних радника- културно добро, утврђено 1968. године). На споменику Васи Стајићу су  постављена нова слова и бројеви, уместо несталих, а на споменику др Милану Петровићу постављена је нова натписна плоча уместо украдене. Радови су поред санације обухватили детаљно чишћење споменика и уређење.

Радове је извео „Гранит-Лијешће“ ДОО из Сремске Митровице (Јавна набавка- Санација надгробног споменика Васе Стајића и др Милана Петровића на Успенском гробљу и Јована Храниловића на Гркокатоличком гробљу у Новом Саду – р.б. ЈН МВ 1.3.4/2019) по условима и под надзором Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

Ј. Храниловић – пре

Ј. Храниловић – после

Васа Стајић – пре

Васа Стајић – после

др Милан Петровић – пре

др Милан Петровић – после

Поводом неоснованих, недовољно стручних и некоректних информација које се појављују у одређеним медијима, а тичу се радова на чишћењу, консолидацији, санацији и заштити камених фасада зграде Покрајинске владе  (Бановине), Завод за заштиту споменика Новог Сада износи следеће саопштење:

Менаџмент Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада је стручно и предано приступио раду на овом пројекту, потпуно свестан одговорности и сложености задатка. Поред  низа састанака са представницима Владе Војводине и Техничке службе Владе Војводине, предузео је  све мере да скрене пажњу на деликатност посла обнове овог изузетно вредног објекта и да се сходно томе ангажују водећи стручњаци на пољу санирања камених фасада.

Радови на објекту се изводе на основу „Елабората за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” који је урадио Технолошки факултет, Универзитета у Новом Саду,  Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу. Стручно-научни тим који је израдио Елаборат чине: проф. др Јоњауа Равногајец, редовни професор, руководилац лабораторије, доц. др Снежана Вучетић, доцент, руководилац за квалитет, др Бојан Миљевић, научни сарадник и маст. инж. John Milan van der Bergh, истраживач сарадник.

Елаборат је урађен  према уговору о јавној набавци за наручиоца – Управу за заједничке послове покрајнског органа, Нови Сад а, у складу са Условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. На основу елабората је израђен пројекат и на бази пројекта је расписана јавна набавка за радове.

„Елаборат за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” је резултат вишемесечнoг истраживачког рада  спроведеног на терену и у Лабораторији,   током 2017. године. Истраживањем су обухваћене технике и средства за чишћење камених фасада на зградама Покрајинске владе (Банска палата) и Скупштене АПВ (Бански двор). Истраживања су обухватила испитивања структуре и састава оригиналног материјала фасада и дијагностику стања (састав нечистоћа) фасада, и након тога серију компаративних анализа метода и средстава за чишћење, консолидације и заштиту, са пробама у Лабораторији и на терену.

Коришћене су савремене научне методе испитивања и модерна мобилна и лабораторијска опрема: стерео-оптичка микроскопија, инфрацрвена спектометрија са Фуријевом трансформацијом (FTIR), рендгенска флуоресцентана спектометрија (XRF), колориметрија са спектрофотометријом, анализа садржаја растворљивих соли, микробиолошке анализе, рендгенско-структурна анализа (XRD), живина порозиметрија, инфрацрвена термографија, као и испитивање силе отпора при бушењу за мерење ефиканости средстава за консолидацију.

У оквиру дијагностике стања на терену је испитано и снимљено преко 130 зона, од којих је 70 представљено у Елаборату. У фазама испитивања техника и средстава за чишћење, консолидацију и заштиту, испитано је преко 30 средстава и техника, доступних на нашем тржишту, у складу са захтевима наручиоцем посла. После опсежних истраживања у лабораторији, пробе средстава и техника, као и утврђивања њихових међусобних утицаја, урађене су пробе на терену на  преко 60 зона. На основу свих прикупљених резултата истраживања препоручен  је протокол за чишћење, консолидацију и заштиту, поштујући конзерваторски принцип компатибилности оригиналних материјала и изабраних трeтмана. У току испитивања за поједина питања консултоване су колеге конзерватори из земље и региона (Хрватска, Словенија) који су у више наврата посетили објекат.

Лабораторија је такође ангажована за контролу „in situ.” Контролишу се радова на чишћењу, консолидацији и заштити, односно снимања на терену и утврђивања адекватности и ефикасности спроведених третмана чишћења, консолидације и заштите, најсавременијом мобилном опремом. Контрола квалитета „in situ” се врши у континуитету, редовним снимањем површина након третмана чишћења, консолидације и заштите, након чега се наручиоцу посла достављају изештаји са препорукама за даљи третман и евентуалне корекције, што се уноси у грађевински дневник.

Осим наведене Лабораторије, надзор над радовима  врше  и  Завод  за заштиту споменика културе Града Новог Сада, конзерваторски надзор  и  Техничка служба  Покрајинске владе, стручни надзор.

Што се тиче постављања скеле, различити фактори су утицали на избор решења. Зграда Покрајинске владе је самом центру града, окружена уским, зеленим површинама, фасада је великих димензија а, самоносеће скеле су изузетно великих ширина што захтева  простор за монтажу који овде не постоји.  Поред тога, монтажа такве скеле захтева средства која би превазишла опредељена средства за санацију објекта. Друго решење утезање скеле  преко прозора би довело до уласке велике количине воде у просторије јер је  предвиђено прање фасаде воденом паром под предвиђеним притиском. Уз сагласност сва три надзора, договорено је да се учвршћивање и везивање скеле за објекат врши са спољне стране што је могуће тањим анкерима, а да се заптивање места анкерисања након уклањања скеле врши   материјалима који се иначе предвиђени за санацију оштећења на каменим плочама.

Мишљење да је требало на местима анкерисања извадити постојеће плоче да се избегне бушење и вратити их након завршетка радова, је конзерваторски неисправано и технички неизводљиво. Такав поступак би довео до пуцања плоча које су добро везане за подлогу што би захтевало далеко веће санационе радова или замену плоча новим што је такође  конзерваторски неисправно. За чишћење тешко доступних делова фасаде ангажовани су алпинсти.

Уграђени камен на фасади није из истог мајдана и неуједначеног је квалитета. У доњим зонама фасаде је квалитетнији камен док је у горњим зонама камен мање отпорности што је временом резултирало и већим оштећењима. Санација оштећења се ради материјалима који су прописани наведеним Елаборатом. Места анкерисања фасадне скеле се попуњавају истим материјалом којим  се врши и  санација, а ове површине су знатно мање од површина оштећења на камену. Матријал за санацију је тониран каменим брашном тако да се места санирања као и места анкерисања скеле уопште не разликују од самог камена, имају све потребне механичке и хемијске карактеристике које се захтевају од материјала за санацију камена као и потребне гаранције и сертификате квалитета.

Помињање водених бојица указује на потпуну неупућеност у технике конзервације камена. Тонирање камена је извршено земљаним пигментима уз додатак акрилног везива. Посуде у којима се врши мешање земљаних пигмента никако не говори о врсти материјала. Радове изводе тимови конзерватора специјализованих за камен, од којих поједини имају и звања професора.

Детаљ фасаде пре чишћења

Чишћење куле алпинисти

Изглед јужне фасаде после завршених радова