Добитници награде ДКС

У културној станици Свилара (Алмашки крај) у Новом Саду 31. маја 2021. године одржана је свечаност поводом Дана Друштва конзерватора Србије. Део свечаности је био посвећен уласку просторно културно-историјске целине Алмашки крај у Фаро мрежу Европске комисије, а промовисан је и последњи, 44. број Гласника ДКС.

Одбор за доделу награда и признања Друштва конзерватора Србије у саставу: мр Гордана Симић, председник, др Славица Вујовић, Вера Павловић Лончарски, Катарина Максимов и др Гордана Митровић, донео је једногласну одлуку да се доделе две Велике награде ДКС у 2021. години – мр Маји Ђорђевић, археолошкињи саветници конзерваторки Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд за истраживање, проучавање, валоризацију, публиковање, популаризацију и унапређење управљања археолошким наслеђем, а посебно за изванредан допринос упису стећака, средњевековних надгробних споменика на листу светске баштине и Слободанки Бабић, архитектици саветници конзерваторки Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада за истраживање, проучавање, документовање, израду и реализацију конзерваторско-рестаураторских пројеката обнове градитељског наслеђа Новог Сада као и унапређење конзерваторске струке.

Две годишње награде припале су  Татјани Виденовић,  архитектици вишој конзерваторки Завода за заштиту споменика културе града Београда   за свеобухватан и успешно изведен пројектантски поступак и конзерваторско-рестаураторски метод примењен у решавању рестаурације и санације фасада Зграде Железничке станице у Београду и интердисциплинарном тиму у саставу: др Марина Павловић, архитектица конзерваторка, Предраг Јошић, архитекта конзерватор, проф. др Милан Глишић, архитекта, др Весна Бикић, археолошкиња и Слободан Радовановић, архитекта конзерватор,  за свеобухватан и успешно изведен пројектантски поступак и примену савремених конзерваторско-рестаураторских технологија и метода и реализацију пројекта заштите, презентације и ревитализације сектора I Југоисточног бедема Горњег града Београдске тврђаве са уређењем ентеријера у циљу формирања визиторског центра- комлекс Сахат капије и Барокне капије.

Одлука о подизању споменика донета је 1926. године на стогодишњицу Милетићевог рођења, а релизована је  више од  једне деценије касније, 1939 године.

Иван Мештровић, аутор скулптуре, приказује  Милетића   у бурном говорничком ставу, са усковитланим огртачем и уздигнутом руком симболишући ширину и замах националне снаге Милетићевог времена као и непоколебљивост  и величину представљене личности. Светозар Милетић је обележиo политички живот свога времена у јужним деловима хабзбуршке монархије, био је  доследни борац  против националног угњетавања, главни идеолог и организатор заједничког отпора немађарских народа против мађаризације,  као и борбе за демократска права, слободу и равноправност свих народа Угарске, посланик, градоначелник Новог Сада  и адвокат. Скулптура је  израђана у бронзи и  висине је 5м, на  мермерном постаменту висине 2m.

Локацију за споменик на главном градском тргу, испред Градске куће, заједнички су одабрали вајар Мештровић и инжињер Милутин Татић.

Радови на  изградњи постамента и постављања фигуре реализовани су исте године а, њихову завршну фазу надзирао је сам аутор. У свечаној атмосфери, у присуству многобројних гостију споменик је 1.октобра 1939. године открио председник владе Краљевине Југославије на  Тргу слободе. Споменик је уклоњен за време Другог светског рата, али је на иницијативу познатог историчара Новог Сада и политичара Васе Стајића у јесен 1944. враћен на првобитно место.  Вајар  Павле Радовановић  је на нови постамент уклесао 1951. године текст Светозар Милетић 1826-1901. рад Ивана Мештровића 1939.     Споменик Светозару Милетићу је утврђен је за културно добро 1949, а за културно добро од великог значаја 1991. године.

Извршеена су претходна истраживања и урађена је Студија о мерама заштите споменика Светозару Милетићу који је израдио „Гарнет“ ДОО Београд. Саставни део студије је Елаборат о спроведеним истражним радовима (ин ситу и лабораторијска истраживања) који је израдила Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу , Катедра за инжењерство материјала  Технолошког факултета у Новом Саду.

Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада је  током јесени 2020. године, започео и  реализаовао пројекта санације споменика. Уговор о изради конзерваторског пројекта у поступку јавне набавке додељен је понуђачу Бироу за пројектовање и инжењеринг „Пројектант – СМ“ из Сремске Митровице.

Конзерваторски  радови су подразумевали  уклањање свих наслага од биофилма, чађи, смога, наноса од претходних интервенција, накнадне патине и других наслага са бронзане површине споменика. Рестаурирана су механичка оштећења на бронзаном делу споменика. На крају је извршена завршна импрегнација силиконским премазима. На постаменту је извршена рестаурација механичких оштећења, попуњавање спојница на постаменту, завршна импрегнација силиконским премазима.

Радове је, на основу уговора склопљеног у постуку јавне набавке-отвореног поступка, извео „ Гранит- Лијешће” ДОО Сремска Митровица.

Спомен гробље бораца НОР-а отворено је за јавност 21. октобра 1984. године поводом 40-те годишњице ослобођења Новог Сада. Oбјекат је изграђен у периоду 1983-84. Идејни пројекат је рад новосадског архитекете Чедомира Радовића, са групом аутора, који је за урбанистичко-архитектонско решење спомен гробља 1977. године освојио другу награду на општем југословенском конкурсу. Аутор скулпторских симбола је  мр Сава Халугин, академски вајар из Суботице.

Спомен гробље палих бораца простире се на површини од 4,0 ha у оквиру комплекса Градског гробља у Новом Саду.

До гробља се стиже стазом окруженом белим брезама, зимзеленим дрвећем, зеленим и ружичастим шибљем. Елементи сагледиви на први поглед су кружни церемонијални трг, двојна, висока, у сивом мермеру исклесана шестострана форма  (капија), поплочана стаза која води до друге сличне форме. Десно и лево , у парцелама које формирају стазе постављене су у неправилном ритму беле, камене, индентичне скулптуре, око 90 cm висине, укупно 288. Сагледиве су у две профилације, са малим крилцима или без њих, у зависности одакле се посматра. Сваки  бели, ниски симбол је обележје места почивка погинулог и на њему je доста неупадљиво исклесано име и презиме, година рођења и смрти погинулог. У спомен простор се улази преко централне дијагонале Авеније Револуције која је на уласку и изласку обележена каменим обелисцима који дочаравају замишљену линију Нишана и Мушице, страшног визира младости којој је ово спомен- обележје посвећено.

Централна авенија  симболизује чврстину вере и идеала који су владали животима ове поносне младости.

Ту су сахрањени посмртни остаци палих бораца који су пренети са старих гробаља у Новом саду, укупно 288. На одговарајући начин  уклесивањем имена још 538 погинулих бораца евоцирана је успомена на оне чији посмрни остаци нису сахрањени на старим гробљима.

Затечено стање и  радови обнове

Од отварања до данас, спомен комплекс није обнављан што је резултирало присуством приметних оштећења на свим његовим елементима у виду пукотина, наслага прљавштине, поломљених плоча, стаза које  су скоро затрпане, натписа на симболима који су једва или потпуно невидљиви и др.

Радови обнове су обухватали чишћење  наслага и  нечистоћа  са мермерне плоче  постављене на улазу у гробље,санирање свих оштећења и чишћење од нечистоћа на споменику, као и на споменику на излазу из гробља, чишћење текста и апликација на споменику и уколико се укаже потреба њиховог  продубљавања, санирање постојећих клупа од камена, попуњавање пукотина и реконструкција камена на местима оштећења, допремање и монтажу нових клупа на местима где су некада постојале. Такође је предвиђено и чишћење надгобних споменика од црних наслага, нечистоће и лишајева, са запуњењем пукотина и реконструкцијом камена на местима оштећења. На крају је изведена коначна површинска заштита свих надгробних споменика и споменика на улазу и излазу из гробља, адекватним средством на бази силана, за заштиту и одржавање камена изложеног деловању разних атмосферилија, и чишћење централног платоа за постављање цвећа у свих стаза у оквиру гробља, однечистоће траве и земље нанете преко истих, самопуњавања фугни у деловима где се укаже потреба.

Утврђено је,  приликом чишћења споменика, да не треба, како је у предмеру радова наведено, фарбати слова на споменицима у црну боју, јер она нису ни била фарбана, осим на пар споменика које су накнадно офарбали вероватно чланови породице страдалог што није у складу са ауторским делом. Слова су само била уклесана, што је и потврдио аутор Сава Халугин, а и на лицу места је утврђено након чишћења споменика.

Радови су започети дана 07.09.2020. године,  а завршени су 24.10. 2020. године.