Крст се налази унутар граница евидентиране целине Стари мајур, добра које ужива претходну заштиту.
Први податак о постајању крста на овој локацији налазимо на Упоредном плану Тврђаве, Хорнверка и града Петроварадина из 1750. године пуковника Ј.Стеигера. Данашњи крст подигнут је о трошку Катарине Пилер 1926. године уместо старог дрвеног крста из 1816. године. Функција му је била да штити житеље Петроварадина од временских непогода и зла.
Подигнут је на четвороугаонoj бетонској бази, са оградом од кованог гвожђа. Габаритом и обликовањем наликује крстовима који се налазе у склопу Старомајурског гробља на Транџаменту, Новомајурског гробља и испред цркве код светог Рока. Израђен је од бетона , завршно обрађен у вештачком камену. Фигура Христа израђена је од лима и фарбана, причвршћена гвозденим клиновима, као и плочица са натписом ИНРИ која се налази изнад.
Крст је био веома оштећен са јасно израженим отклоном од вертикалне осе, који се кретао од базе самог крста изнад постамента где се уочавало велико оштећење на самој граници лома, са попуцалим и одвојеним деловима спољне облоге и деградираним бетонским језгром. Пукотине су присутне и на самом постаменту, и то различитог степена. Полазиште већине пукотина су гвоздени анкери који су услед корозије проузроковали напрснућа спољне облоге, што је омогућило продор воде у саму структуру крста и даље деструктивно деловање мраза. Спојнице између елемената крста су биле деградиране. Уочљиво је и присуство маховине и лишајева као и запрљања услед атмосферских утицаја. Фигура Христа је са видним оштећењима у виду улубљења и перфорација. Сви гвоздени елементи су били кородирани и запрљани.
Основно конзерваторско-рестаураторско опредељење је очување аутетичности укупног архитектонског корпуса, габарита, свих конструктвних и декоративних елемената, оригиналног материјала и целокупног ликовног израза.
Пројекат је израђен у складу са условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и уз сагласност Завода. Надзор над радовима је такође вршио Завод.
Споменик је демонтиран и конзерваторско-ретаураторски радови су обављени у радионици. Статичка санација је изведена коришћењем метода којима је извршена консолидација и стабилизација целокупног склопа. Уклоњене су наслаге чађи, масноће од смога и друге нечистоће, лишајеви и маховина са споменика.
Ограда је рестаурирана и споменик је по завршетку радова монтиран на првобитно место.
Нема коментара